Dalit, sa značenjem „slomljen/rasut” u Sanskritu i hindi jeziku, je pojam koji se uglavnom koristi za etničke grupe u Indiji i Nepalu koje su bile potlačene (često zvane nazadnim kastama).[1] Daliti su bili isključeni iz četvorodelnog varna sistema hinduizma i smatralo se da formiraju petu varnu, takođe poznatu po imenu Pančama. Daliti u današnje vreme praktikuju različita religiozna verovanja, uključujući hinduizam, budizam, sikizam, hrišćanstvo i razne narodne religije. Prema popisu stanovništva u Indiji iz 2011. godine njihov broj premašuje 200 miliona ljudi, što predstavlja 16 procenata indijskog stanovništva.[2]
Izraz daliti korišten je kao prevod za popisnu klasifikaciju Britanske Indije za potlačene klase pre 1935. Ovaj termin je popularizovao ekonomista i reformator Bhimrao Ramdži Ambetkar (1891–1956), koji je u definiciju uključio sve potlačene ljude bez obzira na njihovu kastu.[3] Stoga se prva grupa koju je on stvorio zvala „Laburistička stranka” i kao svoje članove uključila je sve potlačene ljude društva, uključujući žene, farmere malih razmera i ljude iz nazadnih kasta. Novi lideri poput Kanhajija Kumara podržavaju ovu definiciju „dalita”, i stoga brahmanski marginalni poljoprivrednik koji nastoji da zaradi za goli život, ali nije u mogućnosti da to ostvari, takođe spada u kategoriju „dalita”.[4][5] Sam Ambedkar je bio mahar. Tokom 1970-ih je upotreba reči „dalit” bila ojačana kada ju je usvojila aktivistička grupa Dalitski panteri. Viši političkih stranki koristi ovaj termin radi zadobijanja šire podrške.
Indijska Nacionalna komisija za planske kaste smatra da je zvanična upotreba dalita kao etikete „neustavna”, jer moderno zakonodavstvo preferira planske kaste; međutim, neki izvori navode da pojam dalit obuhvata više zajednica od službenog termina definisanog planskim kastama i da se ponekad koristi za označavanje svog potlačenog naroda u Indiji. Slična sveukupna situacija je prisutna u Nepalu.
Zajednice planskih kasti postoje širom Indije, iako su najvećoj meri koncentrisane u četiri države; one nemaju zajednički jezik ili religiju. One obuhvataju 16,6 procenata indijske populacije, prema indijskom popisu stanovništva iz 2011. godine. Slične zajednice postoje širom ostatka Južne Azije, u Nepalu, Pakistanu, Bangladešu i Šri Lanki, i deo su globalne indijske dijaspore.
Godine 1932, Britanska Indija je preporučila odvojenim biračkim grupama da izaberu vođe za dalite u komunalnim izborima. Ambedkaru se ovo pogodovalo, ali kada se Mahatma Gandi suprotstavio tom predlogu, došlo je do formiranja Punskog pakta. To je zatim uticalo na donošenje Zakona vlade Indije iz 1935. godine, kojim je uvedena rezervacija mesta za potlačene klase, koje su sada preimenovane u planske kaste.
Ubrzo nakon sticanja nezavisnosti 1947, Indija je uvela rezervacioni sistem kako bi poboljšala sposobnost dalita da imaju političku zastupljenost i dobijanje vladinih poslova i obrazovanja. Godine 1997, Indija je izabrala svog prvog dalitskog predsednika, K. R. Narajanana. Mnoge društvene organizacije su promovisale bolje uslove za dalite putem obrazovanja, zdravstva i zapošljavanja. Ipak, iako je kastna diskriminacija bila zabranjena, i nedodirljivost ukinuta ustavom Indije, takva praksa je i dalje raširena. Da bi sprečila uznemiravanje, napade, diskriminaciju i slične radnje protiv ovih grupa ljudi, vlada Indije je 31. marta 1995. godine donela Zakon o sprečavanju zločina, koji se takođe naziva SC/ST zakon.
U skladu sa odlukom Visokog suda u Bombaju, Ministarstvo za informacije i radiodifuziju (I&B ministarstvo) vlade Indije izdalo je preporuku svim medijskim kanalima u septembru 2018. godine, zahtevajući od njih da koriste termin „planske kaste” umesto reči „dalit”.[6]